Bari i Tokio 1991
From MedjedWiki
Планови за поход на европски трон прављени су на Маракани од средине 80-их година. Звезда је у претходне две деценије остваривала солидне европске резултате састављајући тим од играча из своје омладинске школе, уз повремено довођење младих талентованих фудбалера из малих клубова, углавном у Србији. Тандем Џајић-Цветковић решио је да крене другим путем, да довођењем најбољих играча на домаћем тржишту створи екипу која би одмах могла да се такмичи на континенталном нивоу, а за неколико сезона и буде кандидат за европске трофеје.
У лето 1986. године, из Динамо Загреба дошли су Бора Цветковић и Миливој Брачун, а из Нишког Радничког највећи таленат југословенског фудбала Драган Стојковић Пикси. Годину дана касније Пиксијевим путем кренуо је Драгиша Бинић, који ће са Цветковићем чинити најбржи напад у Европи, а доведен је и Роберт Просинечки. До лета 1988. године у Звезду су дошли и Дејан Савићевић и Дарко Панчев.
У сезони (1988/1989) наш тим је изгубио титулу у дуелу са Војводином, па је други покушај европског похода био посвећен Купу УЕФА.
Миле Белодедић је провео целу годину у клубу, али је тек у пролеће 1990. могао да заигра за тим. У лето 1990. Шекуларца мења Љупко Петровић, управо човек који је годину дана раније однео титулу из Звездиних руку у Нови Сад.
Клуб је озбиљно ослабљен одласком капитена Стојковића. Пикси је са Маракане отишао у Марсеј, не слутећи да ће дојучерашње саиграче видети следећег маја.
Од полуфинала другог Купа Шампиона, када је поражена од Фјорентине, Звезда је 14 пута дочекивала пролеће у Европи, а шест пута била полуфиналиста у сва три купа. На вечној листи УЕФА стабилно се држала у првих 15, а по броју учешћа у евро-куповима заостајала је само за тандемом Реал Мадрид – Барселона.
У првом колу извучен је Грасхоперс. "Скакавци" су шокирали Маракану водећим голом Петера Кецлеа, а Драгиша Бинић је успео да изједначи.
Реванш на стадиону Хардтурм показао је праве могућности Црвене Звезде. Просинечки је отворио серију голова у Лиги шампиона постигнувши два гола, а по један су дали Панчев и Радиновић, па још један Кецлеов погодак није ништа значио Грасхоперсу.
У другом колу је у госте долазио Глазгов Ренџерс, на чијој клупи је седео Волтер Смит. Већ после неколико минута Браун је дао аутогол, а погодак Роберта Просинечког из слободног ударца удвостручио је предност. Коначних 3:0 поставио је Дарко Панчев.
"Кобра" је поново казнила противника у реваншу на Ајброксу, атрактивним маказицама, после којих је легендарни али МекКоист могао само да изједначи.
У трећој рунди Звезда, појачана Синишом Михајловићем, креће на Динамо Дрезден. Резултат на "Маракани" је био 3:0. Просинечки је поново дао гол из слободног ударца, а пресотале голове дали су Бинић и Савићевић.
Меч у Дрездену почео је лоше, пенал за домаћина већ у другом минуту и гол Торстена Гичова. Савићевић и Панчев су преокренули резултат, али је због инцидената меч прекинут у 78. минуту. УЕФА је утакмицу регистровала резултатом 3:0 у нашу корист.
Иако су искуства са Бајерном била веома лоша на Маракани је владао оптимизам, а највише га је ширио Драган Џајић, који је најавио победу у Минхену.
Погодак Роланда Волфарта само је привремено дао предност Баварцима. Пред само полувреме Просинечки шаље лопту Бинићу, следе брзи трк и центаршут на задњу стативу, где лопту чека Дарко Панчев и постиже изједначујући погодак.
На почетку другог полувремена Ефенберг продаје једну лопту, Панчев идеално послужује Савићевића, који трчи од центра до шеснаестерца, неухватљив за Јиргена Колера и постиже други погодак за Звезду – 1:2.
Четрнаест дана касније све је функционисало у првом полувремену – Михајловић је из слободног ударца надмудрио Аумана и Звезда је стекла два гола предности. Агонија почиње када је Аугенталеров слободни ударац прошао Стојановићу кроз руке и ноге. Ноге су се одједном одсекле, а пет минута касније Манфред Бендер погађа за 1:2.
А онда, за историју: Југовић вуче лопту по дијагонали, размењује пасове са Панчевом, Просинечки пролази по левој страни, враћа Михајловићу, на центаршут трапаво стартује Аугенталер, Панчев збуњује Аумана и гол!!!!!! 2:2 !!!!!
У финалној утакмици са Марсејом после 120 минута игре није постигнут гол. У пенал завршници Просинечки је погодио мрежу Олмете, а већ у првој серији Стојановић скоком удесно брани ударац Мануела Амороса. Погађају редом Бинић (исто као Просинечки), Бернар Казони, Белодедић, Папен, Михајловић и Мозер.
Прилику за тријумф има Дарко Панчев – освајач Златне копачке гађао је близу средини гола, али је ударио снажну и ухватио Олмету у раскораку, довољно за највећу радост у историји клуба. Прича о славној години овде није завршена.
Као шампион континента Црвена звезда играла је у Суперкупу Европе и Тојота Интерконтиненталном купу. Тојота куп се већ деценијама игра на неутралном терену у Јапану, али у то време европски Суперкуп играо се у два меча. Међутим, због рата који је већ почео у Хрватској са Манчестер Јунајтедом је играна само једна утакмица, 19. новембра на Олд Трафорду. Иако је Звезда у потпуности надиграла старе спортске пријатеље и победнике Купа купова, једини гол дао је Брајан МекКлер.
Прилику да годину оконча другим међународним трофејом Звезда је потражила у Токију, где јој је ривал чилеански Коло Коло, шампион Јужне Америке.
Звезда је победила са 3:0. А голове су постигли Владимир Југовић 2 гола и Дарко Панчев један (трећи). Звезда је од финиша првог дела играла са играчем мање због искључења Савићевића.
8. децембра 1991. године Звезда је остварила све што један фудбалски клуб може да оствари: била је шампион Европе и света.
